Sve Što Nisam Mogao Da Imam
„Sve što nisam mogao da imam" okuplja radove i tekstove nastale između 2022. i 2026. godine u Japanu i Srbiji. Naslov ne upućuje na gubitak, već na proces oblikovanja i na ono što se ne poseduje, ali ostavlja trag na našem biću.
Radovi funkcionišu kao tragovi nečega što je moglo da postoji, ali nije realizovano u konačnoj formi. Umesto nedostatka, oni uspostavljaju paralelne mogućnosti u kojima forma ostaje otvorena i dostupna različitim interpretacijama. U tom smislu, oni ne teže završetku, već održavaju stanje nedovršenosti kao glavni princip.
Pojam „imati" ovde prestaje da bude relevantan kao cilj. Umesto toga, uspostavlja se stanje prisutnosti bez posedovanja. Materijali učestvuju u toj logici: porcelan zadržava stanje fragilnosti, dok slika preuzima ulogu praga.
Radovi se kreću između slike i skulpture, bez jasne pripadnosti jednom mediju. Slika se ne razume kao reprezentacija, već kao površina koja prelazi u prostor i u materijalnu činjenicu rada. U tom prelazu, percepcija se pomera između vizuelnog i fizičkog iskustva.
Izložba se razvija između kontrole i spontanog procesa, gde rezultat nije unapred stabilizovan. Ono što je prisutno u radu nije završetak, već privremeno stanje forme.
„Sve što nisam mogao da imam" polazi od pokušaja da se artikuliše ono što ne može biti zadržano u trajnoj formi, već ostaje kao proces koji se naknadno čita kroz materijal i njegovu transfiguraciju.
